Krivična policija ili državno tužilaštvo dužni su da istraže svaku početnu sumnju na krivično delo koja im se javi u istrazi.
Međutim, preduslov za pokretanje istrage je postojanje početne sumnje.
Na primer, ako ispitivanje pritužbe pokaže da ne postoji početna sumnja (na primer, zato što u pritužbi od samog početka
nedostaju utvrđivi dokazi o izvršenju krivičnog dela), javni tužilac ne mora da pokreće istragu.
Podnosilac žalbe (osoba koja je podnela prijavu) mora biti obaveštena o tome da neće biti pokrenuta istraga zbog
nepostojanja početne sumnje. U tom slučaju podnosilac žalbe nema pravo da zahteva nastavak postupka.
Termin „optuženi“ koriste krivična policija i javno tužilaštvo za ta lica (osumnjičene) čim se na osnovu određenih činjenica
i dokaza preduzmu izričito sumnja da su izvršili krivično delo ili se nalože ili sprovode istražne radnje za rasvetljavanje
ove konkretne sumnje (npr. oduzimanje predmeta, oduzimanje predmeta, oduzimanje fizičkog pregleda).
I osumnjičeni i optuženi imaju određena prava na informisanje, odbranu, učešće u postupku i komunikaciju.
Oni moraju što pre biti obavešteni da je protiv njih pokrenuta istraga i da protiv njih postoji konkretna sumnja.
Međutim, istražni organi mogu da ispune ovu obavezu da daju informacije u kasnijem trenutku samo ako bi u suprotnom
svrha istrage bila ugrožena.
Pravne informacije koje se daju osumnjičenim i optuženim licima i procesna prava na koja oni imaju moraju biti date
na jeziku koji osumnjičeni i optuženi razumeju.
